| MIK |
| Achtung! Achtung! Apparatchik! |
Achtung! Achtung! Apparatchik!
U poslednjih nekoliko godina, primetan je porast muzicara na beogradskoj, pa i srpskoj sceni koji, kao glavno sredstvo svog izrazavanja, koriste elektronske instrumente. Medjutim, malo je umetnika iz ovog miljea koji tehnoloske i tehnicke novotarije upotrebljavaju za odasiljanje snaznih poruka, kao sto je to slucaj sa bendom Apparatchik. Jedan od onih sastava koji je shvatio znacaj reci u savremenoj elektronskoj muzici, u kojoj autori mahom izbegavaju tekstove, ili iz komercijalnih pobuda, ili zbog toga sto jednostavno nemaju sta da kazu.
Formiran 2005. godine od strane Predraga Petrovica (ex Daizinghell) i Ivana Novakovica (ex Monoton), ovaj duo je veoma brzo privukao pozamasan broj simpatizera kako na trenutno veoma vitalnoj electro dark sceni, tako i u nesto prefinjenijoj cold wave, industrial i new wave ekipi.
Prvi nastup Apparatchika je odrzan u martu 2005. godine, nakon cega slede nastupi na Exitu, u klubovima „Plastic", i „Kocka", kao i gostovanja u Hrvatskoj: Sisak i popularna zagrebacka „Mocvara". Tokom maja iste godine, bendu se pridruzuje Tamara, poznatija po svom angazmanu u grupi Ilegalne Emocije, a nesto kasnije Apparatchik biva pojacan bubnjarem Sinisom (alias Ziggy Barbarossa). Time se zaokruzuje zvuk i formira jezgro benda. Medjutim, posle koncerta u „Kocki", Ivan napusta grupu ali se ipak vraca za put u Hrvatsku i ostaje stalni clan do danas.
Kako osnivaci Apparatchika kazu, glavni uzori za njihovo stvaralastvo su post-punk i body beat bendovi poput Gang Of Four i DAF, kao i dosta drugih HC i industrial bendova tipa Godflesh ili Ministry. Kada sve ovo uzmemo u obzir, najkraci opis muzike Apparatchika bi glasio: elektronski hardcore-punk. Svoje tekstove pisu i izvode na srpskom, ruskom, engleskom a neretko i na nemackom i hebrejskom.
Sto se filozofije i misije sastava tice, one su zaista uzvisene, ako se ima u vidu iskrena namera da se stvari pokrenu sa mrtve tacke. Naime, osnivaci benda su uvereni da je rusenje svih postojecih institucija jedino moguce resenje za formiranje novog, boljeg drustva i sve to u duhu prosvecenog nihilizma. Nihilizma koji se ne odrice metafizike i priznaje da je za svo zlo na svetu kriv Sotona, kao mracni poriv u zatiljku pripadnika ljudskog roda, ali i bice sa sopstvenom inteligencijom - andjeo mrznje.
Osim temama iz oblasti misticizma, paznja Apparatchika je zaokupljena i socijalnom nepravdom. Tvrde da ce uskoro doci dan kada ce prosvetljeni tj. ljudi sa nizih drustvenih lestvica zbaciti laz o klasnoj svetlosti koja sja samo za bogate, mocne i politicare. Ali ovaj uzviseni cilj podrazumeva prethodno unistavanje nevernika u svakom od nas. Taj novi, osvesceni covek ce verovati ali istovremeno i delati, jer je vera bez dela nistavna. Ovde se misli na veliko delo – opus magnum alchemicum. Dakle, spoznaja slepila i neosetljivosti covecanstva na duhovno siromastvo i degradaciju, navela je ovu dvojicu muzicara da pokusaju da probude auditorijum iz sna i ucmalosti.
Dvadeset drugi novembar 2007. godine je bila prilika da se licno uverimo u ove tvrdnje, jer je Apparatchik, nakon izvesne pauze, ponovo nastupao pred beogradskom publikom. Koncert je odrzan u klubu „Mamolo", ne bas najprikladnijem mestu za ovakvu vrstu desavanja. U vremenu predvidjenom za „zagrevanje" svoje umece i znanje su prikazali disk dzokeji organizacije Parafin, koji su i omogucili ovo desavanje. Apparatchik su za svoje masine i instrumente stali negde oko ponoci. Odmah primecujemo izvesne promene u izboru instrumenata – Ivan je ostavio gitaru u korist basa, ciji zvuk, zbog loseg ton majstorisanja, nismo uspeli da cujemo u punom sjaju. Sa druge strane, moguce da je problem bio u akustici samog prostora. To ih naravno nije omelo da svoje pesme izvedu najbolje sto mogu. Tamara je gostovala na tri stvari, a Pedja je pevao, uz manipulaciju neizbeznim kompjuterom.
Autor ovog teksta je imao prilike da ih vidi samo jednom i to u vidu DVD zapisa koncerta iz 2005. godine. Izgledalo je da su u odnosu na taj nastup prilicno sofisticirali zvuk i prednost dali elektronici, na ustrb zicanih instrumenata tj. gitare. Osim toga, Ivan je tada znatno energicnije pevao. Sve je to odavalo utisak potpune polifonije, slojevitosti i besa koji kao da upozoravaju o nepomirljivosti sa ugnjetivacima i onima koji istinu menjaju za laz a neznanje za moc.
Nepredvidjeni softverski problemi su iskrsli pred sam kraj koncerta, koji mnogi, srecom, nisu ni primetili. Greske su moguce a savrsenstvo necemo dostici ukoliko ne ujedinimo snage i pridruzimo se Apparatchiku na sledecem zaverenickom okupljanju tj. narednom koncertu koji ce, nadamo se, uslediti u najskorije vreme.
Bez obzira na formalne razlike u odnosu na predjasnje koncerte, poruka i sustina njihovog stvaralastva nije izostala ni na poslednjem nastupu. Borba se nastavlja. Problem postojanja zla je uvek aktuelno pitanje koje ne moze i ne sme biti zapostavljeno.
Zeljno iscekujemo prvi oficijalni nosac zvuka sastava Apparatchik sa nadom da Pedja i Ivan nece pokleknuti i da ce nastaviti sa tzv. „in your face" nastupima propovedajuci svoju plemenitu filozofiju.
„Materijalizam se suvise dugo drzao na pozicijama moci. Dolazi vreme njegovog rusenja."
Mik
|
