Drustveni mediji- uticaj na globalo selo

Po prvi put u ljudskoj istoriji, gotovo čitavo čovečanstvo je politički aktivirano, politički svesno i politički interaktivno... Rezultirajući globalni politički aktivizam proizvodi uzburkanost u potrazi za ličnim dostojanstvom, poštovanjem kultura kao i  ekonomskim  mogućnostma, u svetu koji još uvek nosi bolne ožiljke vekovnih uspomena na stranu kolonijalnu ili imperijalnu dominaciju...Svetska čežnja za ljudskim dostojanstvom je centralni izazov nasleđen u fenomenu globalnog političkog buđenja... To buđenje je društveno masovno i politički radikalizujuće... Gotovo univerzalan pristup radiju,televiziji i sve više Internetu stvara zajednicu podeljenih shvatanja i želja koje mogu biti usmerene demagoškim političkim ili religioznim strastima. Ove energije prelaze državne granice i predstavljaju izazov kako postojećim državama tako i postojećoj svetskoj hijerarhiji na čijem čelu se Amerika još uvek nalazi...

Mladi Trećeg sveta su naročito uznemireni i ogorčeni. Demografska revolucija koju oni otelovljuju je zato takođe i  politička tempirana bomba...Njihov potencijalni revolucionarni juriš će po svoj prilici proizaći iz miliona studenata koji pohađaju često intelektualno sumnjive obrazovne institucije "trećeg nivoa"u zemljama u razvoju... Zavisno od definicije obrazovanja trećeg nivoa ,trenutno postoji u svetu između 80 i 130 miliona "koledž" studenata. Potičući tipično iz socijalno nesigurne niže srednje klase i zapaljeni osećajem društvenog besa,ovi milioni studenata su revolucionari u iščekivanju, već dopola mobilisani u velika bratstva, povezani Internetom i spremni na ponavljanje, u većem obimu,scenarija već viđenog pre izvesnog broja godina u Meksiko Sitiju ili na Tjenanmen trgu. Njihova fizička snaga i emocionalna frustracija samo čeka da bude oslobođena ciljem, ili verom,ili mržnjom...

Glavne svetske sile, nove i stare, takođe se suočavaju sa novom realnošću: dok je smrtonosnost njihove vojne moći veća nego ikad, njihova mogućnost da uspostave kontrolu nad politički probuđenim masama sveta je istorijski na najnižem nivou. Da kažemo to otvoreno, u ranijim vremenima, bilo je lakše kontrolisati milion ljudi nego ih fizički ubiti; danas je bezbroj puta lakše ubiti milion ljudi, nego ih kontrolisati

- Zbigniew Brzezinski
Nekadašnji  Američki savetnik za Nacionalnu Bezbednost
Suosnivač Trilateralne komisije, član Odbora Trastova, i Centra za Strateške i Internacionalne Studije

Pobuna u Tunisu je dovela do rušenja dvadeset trogodišnje diktature predsednika Ben Alija.  Nova "tranziciona" vlada je formirana, ali protesti su se nastavili tražeći potpuno novu vladu bez ostataka prethodne tiranije. Protesti u  Alžiru nastavili su se nedeljama, kako se bes usmerio na rastuće cene hrane, korupciju i državnu represiju. Protesti u Jordanu naterali su kralja da pozove vojsku da okruži gradove tenkovima i postavi kontrolne punktove. Desetine hiljada demonstranata marširale su na Kairo tražeći kraj tridesetogodišnje diktature Hosnija Mubaraka. Hiljade aktivista, vođa opozicije i studenata protestvovali su u glavnom gradu Jemena protiv korumpirane diktature predsednika Saleha, koji je na vlasti od 1978. Saleh je, uz američku vojnu pomoć, pokušavao da uguši pobunjenike na severu i veliki secesionistički pokret na jugu, nazvan "Južnjački Pokret". Protesti u Boliviji protiv rastućih cena hrane prisilili su populističku vladu Eva Moralesa da odustane od planova za ukidanjem subvencija. U Čileu su erupciju protesta izazvale rastuće cene goriva. Anti-vladine demonstracije izbile su u Albaniji, čiji je rezultat bila smrt nekolicine demonstranata.

Čini se kao da svet ulazi u novu revolucionarnu eru: eru "Globalnog Političkog Buđenja". Mada se ovo "buđenje" ispoljava u različitim krajevima, među različitim nacijama i pod različitim okolnostima, ono je pod velikim uticajem globalnog stanja. Globalna dominacija glavnih zapadnih sila, na prvom mestu SAD, tokom prethodnih 65 godina, i šire, vekova, dostiže prekretnicu. Ljudi sveta su nezadovoljni, ogorčeni i besni. Promena je, izgleda, u vazduhu. Kao što citati Brzezinskog pokazuju, ovo dešavanje na svetskoj sceni je najradikalnije i potencijalno najopasnija pretnja globalnom poretku sila i imperija. Ovo nije pretnja samo nacijama među kojima se bune dižu ili traže promenu, no možda na većem nivou, to je pretnja imperijalnim zapadnim silama, internacionalnim institucijama, multinacionalnim korporacijama  i bankama koje podupiru, naoružavaju, podržavaju i profitiraju od tih ugnjetačkih režima u svetu. Stoga, Amerika i Zapad se suočavaju sa ogromnim strateškim izazovom: šta može da se uradi da bi se zaustavilo Globalno Političko Osvešćivanje? Zbigniew Brzezinski je jedan od glavnih kreatora američke spoljne politike, i dokazano jedan od intelektualnih pionira sistema globalizacije. Prema tome, njegova upozorenja o "Globalnom Političkom Buđenju" se direktno odnose na njegovu prirodu kao pretnje preovlađujućoj globalnoj hijerarhiji. Kao takvo,  mi moramo gledati na "Buđenje" kao na najveću nadu za čovečanstvo. Sigurno, biće puno pogrešaka, problema i regresije, ali "Buđenje" je počelo,ono se dešava i ne može biti tek tako kontrolisano i neutralisano, kao što bi mnogi mogli da pretpostave. 

Refleksni potez imperijalnih sila jeste da još više naoružaju i podrže ugnjetačke režime, kao i da organizuju destabilizaciju putem prikrivenih operacija ili otvorenog rata (kako je bilo urađeno u Jemenu). Alternativa je da se sprovede strategija "demokratizacije" u kojoj zapadne NGO, agencije za pomoć i građanske organizacije ostvaruju snažne veze i kontakte sa domaćim civilnim stanovništvom u tim oblastima i među tim nacijama. Cilj ove strategije je da se organizuje, finansira i pomaže domaće civilno stanovništvo u pravcu stvaranja demokratskog sistema koji bi bio slika Zapada, čime bi se održao kontinuitet u internacionalnoj hijerarhiji. Suštinski, projekat "demokratizacije" implicira spoljašnju vidljivu konstrukciju demokratske države (višepartijski izbori, aktivno civilno stanovništvo, "nezavisni" mediji, itd.) a ipak nastavljanje kontinuiteta pokornosti Svetskoj Banci, MMF-u, multinacionalnim korporacijama i Zapadnim silama.

Čini se da su obe ove strategije primenjene u arapskom svetu: sprovođenje i podržavanje državnog ugnjetavanja i stvaranje veza sa organizacijama građanskog društva. Problem za Zapad, međutim, se sastoji u tome što nije bilo dovoljno mogućnosti da se stvore jake i zavisne veze sa građanskim grupama u najvećem delu regiona, a ono što je ironično, jeste da su ugnjetački režimi koje je Zapad  podupirao bili i ostali protivnici ovakvih mera, što nije iznenađenje. U tom smislu, mi ne možemo okarakterisati ove proteste i pobune kao da su pokrenuti od starne Zapada, već da su pre započeli spontano,a da je Zapad pokušavao da uguši i kontroliše pokrete u nastajanju. 

Prvi deo ovog eseja fokusira se na pojavu ovih protesta i pobuna, stavljajući ih u kontekst Globalnog Političkog Buđenja, Drugi deo će ispitati Zapadnu strategiju "demokratskog imperijalizma" kao metoda za neutralisanje "Buđenja" i postavljanja "prijateljskih" režima.
 
Tuniska Iskra

U julu 2009, diplomatska veza iz američke ambasade u Tunisu izvestila je da "su mnogi Tunižani frustrirani nedostatkom političke slobode i ljuti zbog podkupljivosti pretsedničke porodice, visoke stope nezaposlenosti i regionalne nejednakosti. Ekstremizam predstavlja stalnu pretnju", i da "se rizik po dužu stabilnost režima uvećava"

U petak, 14.1.2012, dvadeset trogodišnji diktatorski režim tuniskog predsednika Ben Alija, koji su podržavale SAD, je srušen. Nekoliko nedelja pre toga, narod Tunisa je ustao protiv rastućih cena hrane, a uz to i sve većim nezadovoljstvom zbog političke represije, podstaknuti i WikiLeaks-om koji je potvrdio slutnje tuniskog naroda o velikoj podkupljivosti vladajuće porodice. Iskra je, čini se, planula kada se dvadeset šestogodišnji nezaposleni mladić zapalio u znak protesta, 17. decembra.

Na talas protesta izazvanih smrću dvadeset šestogogodišnjaka koji se zapalio 17. decembra, tuniska vlada je odgovorila pucnjavom na demonstrante. Procene variraju, ali u grubim crtama 100 ljudi je ubijeno u sukobima. Polovina desetomilionske populacije Tunisa ima manje od 25 godina, što znači da oni nikada nisu znali za život u Tunisu van ovog pod jednim diktatorom. Od sticanja svoje nezavisnosti od Francuske, 1956, Tunis je imao samo dva lidera: Habiba Bourguiba i Ben Alija. Tunižani su ustali protiv mnogih stvari: ugnjetačke diktature koja je koristila prisluškivanje i cenzuru Interneta, rastućih cena hrane i inflacije, podkupljive vladajuće porodice, nedostatak poslova za obrazovane mlade, i opšteg osećaja eksploatisanosti, podjarmljenosti i nepoštovanja ljudskog dostojanstva.

Nakon proterivanja Ben Alija, premijer Mohamed Ganuči uzeo je predsedničko mesto i objavio "prelaznu vladu". Međutim, ovo je izazvalo još više protesta tražeći njegovu ostavku i ostavku čitave vlade. Značajno je da je zanatlijski sindikat imao veliku ulogu u mobilisanju demonstranata, dok je udruženje advokata bilo posebno aktivno tokom početnih demonstracija.

 
Društveni mediji i Internet igrali su veliku ulogu pri mobilisanju Tunižana u pobuni, ali ona je bila rezultat direktnih protesta i akcije koja je dovela do pada Ben Alija. Zato je govoriti o Tunisu kao o "Twitter Revoluciji" neiskreno.

Twitter, WikiLeaks, Facebook, Youtube, forumi i blogovi imali su svoju ulogu. Oni prikazuju sposobnost "da kolektivno transformišu arapsko informativno područje i razbiju sposobnost autoritarnih režima da kontrolišu tok informacija, slika, ideja i mišljenja" (napomena: američka fondacija "Freedom House" bila je uključena u promovisanje i obuku nekih srednjeistočnih i severnoafričkih Facebook i Twitter blogera)
 

Moramo takođe imati na umu da društveni mediji nisu samo postali bitan izvor mobilizacije akrivizma i informacija na bazičnom nivou, već su isto tako postali efikasno sredstvo za vlade i razne strukture moći, za manipulaciju tokom informacija. To je bilo evidentno 2009, za vreme protesta u Iranu, gde su društveni mediji postali bitan kanal kojim su Zapadne nacije mogle da podrže tzv. "Zelenu Revoluciju" u destabilizaciji iranske vlade. Prema tome, društveni mediji su postali nov oblik moći, ni crne ni bele, i koji mogu biti korišćeni bilo da ubrzaju proces "Buđenja" ili da kontrolišu njegov pravac.

NASTAVAK gobalno budjenje drugi deo